Милошевић: Убиће нас негативне мисли…

Сарајлија Звездан Милошевић са већ отписаном ОФК Бачком направио бум и у 17 мечева уписао 21 бод

ФОТО: Н. Неговановић

Кошмарне снове с почетка сезоне и застрашујући биланс, оличен у пет узастопних нокаута, фудбалски мезимац бачке равнице успео је у финишу 2017. да преобрати у сезону са историјским предзнаком – најуспешнија од оснивања.

ОФК Бачка је за три бода померила прошлогодишњу границу, остављајући маневарски простор за комотније пролећне планове и јасно профилисану пословну политику јачања на свим пољима. Реинкарнација актуелног тима почела је доласком Звездана Милошевића.

За овдашње љубитеље фудбала тотални анонимус, суштински освежење на домаћим теренима и по свим параметрима – кључна карика у успесима клуба атипичне ароме на овдашњем тлу.

– Чим сам, преко Косте Бједова и Санела Клопића, добио сигнал да ме хоће људи из Бачке Паланке, рекао сам себи: „То чекам”. Преломио сам одавно у глави да ми је место у српском фудбалу. Мање је битно ко зове, да ли Звезда, Борац, или ОФК Бачка, хтео сам да се латим посла у мојој земљи и позив са стадиона „Станко Малетин Вава” као да је био поручен. Прихватио сам оберучке – на тренутак се Милошевић вратио секвенци из августа и одлуци да после деценију и по рада у Шведској запуца српским стазама и богазама.

Наизглед, хазардерски потез, селидба из шведског шминкерског сјаја у средину оптерећену свакојаким оптужбама и нерашчишћеним односима на свим нивоима.

– Досадила ми је Шведска, признајем. Постоји доза неповерења према нама, Балканцима, Југословенима. Нису нас прихватили… Много је примера, навешћу само фудбалски најочигледнији. У Шведску егзистира око 2,5 милиона досељеника, од око 150 репрезентативаца, у неколико селекција, 65 води порекло ван граница скандинавске државе, или око 40 одсто. Али, у савезу, међу 356 запослених, само један је странац. Говорим о лако проверљивим чињеницама, ништа више. Помало чудни подаци…

Тачно четири месеца касније, у меланхоличном окружењу Трга Политике, Милошевић са рукописом задовољног човека нема ниједну дилему:

– Имао сам срећу да ме у Бачкој Паланци дочека Марјан Рнић, за чије име се везује и метеорски успон ОФК Бачке. Брзо смо се нашли на истим таласним дужинама и амортизовали све муке упознавања и празног хода, у ситуацији кад није ни било времена за потпитања. Наишли смо, после стартних успеха и четири меча без пораза, на недопустиви конформизам у екипи, негативну реакцију тима на тренинге, али је и то брзо нестало, управо, захваљујући, брзој реакцији струке и руководства.

Осетили су Бачвани и терет судијских неправди на плећима. И кад је било тешко, после дуела са Звездом, први стручњак екипе није желео да долива уље на ужарене главе.

– Ваља и у најтежим данима пронаћи разлог за оптимизам. Убиће нас црне мисли… Треба остати достојанствен и кад не иде, позитивна размишљања увек доносе посебну снагу. Моја је пракса да избегавам коментаре о суђењу, бавим се искључиво екипом и тереном.

Речи Илије Столице далеко су одјекнуле. Млади стручњак, међутим, само десетак дана по одласку из Вождовца и ватреном образложењу, вратио се српском фудбалу и преузео Војводину.

– Колегу Столицу изузетно ценим као интелигентног човека, веже нас много заједничких ствари. По свим параметрима, Илија је откровење и освежење у српском фудбалу. Не бих, ипак, дубље улазио у његове речи, јер је наш положај сасвим другачији. Од скоро сам у српском фудбалу, потребно ми је време да ге детаљније спознам изнутра.

Одлука да с крајем јесени орочи уговор до децембра 2018. само је логичан след у заједничкој причи сарајевског стручњака и Бачкопаланчана.

– Уживам у Бачкој Паланци, на улицама и стадиону. Љубав према фудбалу и сасвим атипична подршка клубу учврстили су моје уверење да је ОФК Бачка добар избор за рад и у 2018.

Звездан Милошевић и ОФК Бачка. Симбиоза, са енергијом, на дуже стазе. Наизглед неоткривена у Супер лиги, оптерећеном оптужбама два највећа клуба и судијским лакрдијама у режији извитоперених арбитара. Суштински, доказ да здрав фудбал увек победи.

С јасном поруком – има наде за поштене…

Изгубљени пријатељи у Сарајеву

Занимљиво, после Београда (Ненад Лалатовић, Милан Милановић, Драган Аничић), највише представника у тренерским еснафу актуелног суперлигашког каравана имају – Земун и Сарајево.

И, наравно, земљаци Симо Крунић и Звездан Милошевић одлично се познају.

– Са Симом сам и раније размењивао информације о нашем фудбалу. А град увек чине људи, никако грађевине и хладни друмови, па сам се временом и удаљио од мог Сарајева. Све ређе идем у мој родни град, изгубио сам много пријатеља, није то више оно место у којем сам растао. Догодине, на 35 година од матуре, бићу поново у граду на Миљацки, у друштву познаника из момачких дана.

Милошевић је прошао школу Жељезничара, али се није наиграо у првом тиму.

– Била је то можда и најјача клупска генерација, са Ивицом Осимом на клупи. Пореметио ме је и мало одлазак у ЈНА, после којег сам и напустио Грбавицу. Каријеру сам завршио у Шведској, где сам и почео да у копачкама „печем” тренерски занат.

Updated: 25. децембра 2017. — 14:41
Copyright © 2015 - 2017 ОФК Бачка званични портал. Сва права задржана. Powered by MSD Media